Hvala Kanupriyi što je velikodušno podijelila ovo duhovno iskustvo sa svima nama prije nekog vremena. Sa radošću ga ponovo objavljujem svima na uvid. Jai Gurudev! Jai Mahavatar Babaji!
***
Dragi svi, htjela bih podijeliti s vama moju najnoviju radost i spoznaju.
Prije par godina pročitala sam po preporuci svoje prijateljice Autobiografiju jednog jogija od Yoganande. Knjiga mi je izgledala bajkovita, i sam lik Mahavatara sam doživjela kao nevjerni Toma.
Kada smo bili na darshanu na Bjelolasici 2007.g. prijateljica mi je stalno skretala pozornost na Babajijeve oči na slici sa oltara. Koji pogled, koje oči!
Onako nezainteresirana, bez emocija, ja joj kažem: Ma ja ti tog lika uopće ne poznam.
Sve dok Swami nije ušao u moj život.
Swami nam je dao Babajijevu mantru koju izgovaram. Dao mi je inicijaciju Bhakti kriye koju sam radila intenzivno svaki dan.
A kada sam u svibnju imala zdravstvenih problema Swami se puno molio Babajiju za mene. Kako da kažem, Swami se založio za mene kod Babajija. Tako je Babaji ušao u moj život polako, sa strpljenjem.
Za Gurupurnima sam se zaredila, nakon čega mi je moj muž zabranio odlazak u Njemačku kod Swamija. Nakon što se raširila vijest o aferi, i kako je propala Bjelolasica, naravno da sam ja ipak išla Swamiju u zagrljaj, ali sam mužu lagala da sam u Splitu i Beogradu. Ta laž mi je teško pala, ali morala sam lagati, nisam mogla ništa drugo. Već u 10. mj. donijela sam odluku da idem ponovo u Njemačku, ali mužu još nisam htjela ništa govoriti, da se ne bi ljutio prerano.
Kad jednog dana moj muž meni kaže bez da sam mu išta govorila ili ga pitala: Smiješ ići u Njemačku! Molim??? Bila sam iznenađena i tražila sam od njega da mi objasni zašto je to tako iznenada izjavio i odobrio.
Nakon dosta odugovlačenja ipak mi je objasnio da je čuo glas u glavi: "Nemaš pravo sputavati Dunju na njenom duhovnom putu."
Kaže da je glas bio sladak, nježan pun ljubavi, i nije mogao odrediti da li je to bio muški ili ženski glas.
Kada sam bila za Božić sa Swamijem, ispričala sam mu što se dogodilo s mojim mužem i Glasom. Pitala sam ga da li je to bio njegov glas. A on se nasmijao i rekao, "to je Babaji!"
Od tog trenutka ja sam blažena. Tako jedna važna, sveta osoba brine o meni, i vodi me na putu prema Bogu. Zamislite, sam Babaji se upleo u tu igru. Ali tu nije kraj!!!
Nakon Božića vratila sam se iz Njemačke, naravno sva u zanosu i pozitivnoj swamijevoj energiji i ljubavi. Pripremamo se za doček Nove godine. Odlučila sam biti kod kuće, samo muž i ja, djeca su se dogovorila da idu kod nekih prijatelja.
Dan prije Stare godine moj Ratko kaže da je pozvao svoje prijatelje u naš stan za Novu godinu. Meni mrak na oči. To znači alkohol, cigarete, dim, pijančevanje, galama, vjerojatno i psovke. Ne, to nisam mogla dozvoliti. Moram biti sebična i reći mužu neka s njima ide kud god hoće, ali u naš stan ne. A s druge strane, bilo mi žao muža. Ipak sam ja njegova supruga, domaćica, trebala bih ugostiti njegove prijatelje... i tu sam pukla. Otišla sam u kupaonu i rasplakala sam se.
Molila sam se Babajiju, da mi pomogne, neka s njima napravi što god hoće, neka ih napije, ili bilo što samo da ne dođu k meni. (Sebično zar ne?)
Na samu Staru godinu dođe moj muž s posla uvečer; malo je popio. Rekao mi je da se dogovorio da će ih zvati telefonom kad da dođu. Ja sam spremila finu večeru, on se najeo, natočio jednu čašu vina, popio. Natočio drugu čašu, popio. Treću... I dragi moji, zaspao moj Ratko prije 10 sati ko bebica. Došla je ponoć, vani se puca, ja mu čestitam Novu godinu, a on ne zna ni di je ni što je. I tako do dva sata po ponoći on je lijepo spavao, a ja u miru gledala Swamijevu kazetu, pjevala bhajane i uživala – sama Bog i ja!
Kada sam shvatila da moj muž nije zvao svoje prijatelje zato što se napio i zaspao, znala sam da je to uslišena moja molitva upućena Babajiju. Babaji je napio njega i uspavao ga. To znam sigurno zato što moj muž nikad ne pije doma i ne pije sam.
Vjeruješ li u moju priču? Ja sam jedva povjerovala, ali sada znam da sam s Babajijem sigurno provela nekoliko života, kad se on tako brine za mene.
Toliko sam sretna kada znam da zaista nisam sama na ovoj planeti, da je Bog cijelo vrijeme sa mnom, bilo u liku Babe, Isusa, Swamija ili Babajija.
A i moj muž me se pomalo boji jer vidi da, kako sam kaže, imam debele veze kod Boga.
Eto, mojoj sreći nema kraja. Svaki dan mi donosi nove radosti, a problemi su tako nevažni da me uopće ne brinu.
Sve vas puno volim i želim vam svima pregršt božje milosti.
Kanupriya
Jai Gurudev!
Zagreb, siječanj 2009.
utorak, 25. kolovoza 2009.
Pretplati se na:
Postovi (Atom)